Lulzim Krasniqi

Sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata za drumski prevoz opasnih materija (u daljem tekstu: ADR sertifikata), koji su u Briselu 25. aprila 2016. godine potpisali Kosovo i Srbija uz posredovanje EU, je doprineo slobodnom protoku opasnih materija i omogućio ekonomsku saradnju kosovskih preduzeća koja posluju u ovom sektoru, a u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

ADR sertifikat(Accord Dangereux Routier; Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasnih materija) je dokument koji se odnosi na vozače i vozila koja prevoze opasne materije, što podrazumeva ugljovodonike, kao i materijale iz hemijske i mineralne industrije.

Opasne materije zauzimaju značajno mesto u ukupnom obimu kosovske trgovine. Samim tim, ovaj sertifikat je neophodan dokument kojim se dokazuje da vozilo za transport ispunjava najviše tehničke i sigurnosne standarde za bezbedan prevoz opasnih materija.

Sporazum o priznavanju ADR sertifikata je u skladu sa principima CEFTA, te omogućuje slobodan protok opasnih materija između Kosova i Srbije, na osnovu Konvencije o međunarodnom drumskom prevozu opasnih materija.

Pre nego što je postignut sporazum, kosovski prevoznici su se suočavali sa izazovima i često im je bio zabranjen prevoz opasnih materijala kroz Srbiju ili iz trećih zemalja. Mehdi, vozač kamiona u jednom privatnom špediterskom preduzeću iz Kosova, koga je odluka uhvatila na putu, se priseća tog momenta: “Vozio sam svojom uobičajenom trasom i napravio pauzu u jednom restoranu…; dvojica policajaca su ušla i upitala o kamionu koji je parkiran ispred. Nakon provere, rekli su mi da nemam sva odgovarajuća dokumenta. Bio sam iznenađen… Čekao sam više sati, ali su me na kraju pustili.”

ADR sertifikat koji se izdaje na Kosovu je u skladu sa  ADR sporazumom UN-a i međunarodnim i evropskim sigurnosnim standardima u drumskom prevozu opasnih materija. Međutim, pre ovog sporazuma, šleperima kosovskih prevoznika nije bio dozvoljen prevoz opasnih materija iz i kroz Srbiju, što je preduzećima nanosilo značajne finansijske gubitke. Kosovo je odgovorilo time što nije priznavalo srpske sertifikate Pošto dve strane nisu uspele da ovo reše u okviru CEFTA, sporazum je rezultat dijaloga u Briselu, kojim posreduje EU. 

Međusobno priznavanje ADR sertifikata je vid podrške poslovnoj zajednici u sektoru opasnih materija. Uklanjanje prepreka u poslovanju pruža podršku poboljšanju poslovnog okruženja, stimuliše trgovinu, stvara ekosistem koji je pogodan za poslovanje i predstavlja podsticaj za direktna strana ulaganja, doprinoseći na taj način održivom privrednom rastu i stvaranju novih radnih mesta. U godišnjem Izveštaju o lakoći poslovanja iz 2019. godine Svetske banke, Kosovo se nalazi na 44. mestu, što je, u odnosu na 126. mesto 2012. godine, značajan pomak.

Ovim sporazumom se strane obavezuju da omoguće slobodan protok robe, uključujući i opasne materije, bez ometanja i u skladu sa evropskim standardima kroz prihvatanje svih evropskih standarda za prevoz opasnih materija. Ovo preuzimanje obaveza ne utiče na međunarodne obaveze nijedne strane.

Tri godine kasnije, kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije nije zabeležilo niti jednu prepreku u primeni ovog sporazuma. Organizacije civilnog društva, poput KDI, su takođe potvrdile punu primenu ovog sporazuma.

Mehdi, vozač koji je bio u središtu “sukoba sertifikata” između dve vlade je sada u penziji. Njegov mladi naslednik, Bedri, koji je tek počeo da radi kao vozač kamiona, kaže: “Zaista je olakšanje da znam da su svi dokumenti u redu, da mogu da slobodno prevozim robu. Mogu uvek da idem istom rutom, i to bezbedno. Ja sam mlad vozač i ovo mi više odgovara”.

Vlasnik preduzeća koje se bavi naftom i naftnim derivatima na Kosovu kaže: “Svoje preduzeće vodim već dvanaest godina. Imam redovne mušterije koje hoću da zadovoljim uslugama. U toku blokade sam imao poteškoća u ispunjavanju zahteva potrošača do te tačke da je kredibilitet mog preduzeća bio ugrožen. Dobar je osećaj znati da je ovaj segment našeg poslovanja uređen. Slobodno poslujemo van Kosova, kao i kroz Srbiju.”

Prema Carinskom pravilniku Kosova (HS-10) iz 2019. godine, Kosovo je uvezlo opasne materije iz Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Austrije, Belgije, Danske, Ujedinjenog Kraljevstva, Estonije, pa čak i iz Kosta Rike. I pored toga, institucije moraju sistematičnije obaveštavati preduzeća i sarađivati sa njima, kao i prevoznicima po pitanju međunarodnog drumskog prevoza opasnih materija. Informisanje preduzeća će ojačati tekući trend privredne razmene Kosova sa drugim zemljama.

Ljuljzim Krasnići je ekspert za evropska pitanja. On ima veliko iskustvo iz oblasti javnih politika, održivog razvoja, ekonomskih reformi i jačanja poslovnog okruženja. Krasnići je bio deo mnogih projekata u javnim, privatnim, međunarodnim i organizacijama civilnog društva.

Ova publikacije je omogućena uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške u Prištini i Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je odgovornost Grupe za javno zagovaranje politika između Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Prištini ili Evropske unije.