25. april. 2019 – Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija u saradnji sa Institutom I4PA organizovala je u Vučitrnu radionicu “Prednosti tehničkog dijaloga”, uz podršku Evropske unije i ambasade Norveške u Prištini. Dvadeset dvoje predstavnika civilnog društva i uopšte javnosti iz Mitrovice, Vučitrna i Obilića, razgovaralo je o procesu dijaloga između Beograda i Prištine i prednostima sporazuma proizašlih iz ovog procesa.
Dea Gecaj, izvršna direktorka Instituta I4PA je u uvodnom izlaganju istakla da “s pravom možemo reći da pored tri stuba vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske – u današnjim modernim i demokratskim društvima možemo dodati još dva stuba značajna za napredak i razvoj tih društava – mediji i civilno društvo.”
Fisnik Redžepi, stručnjak za dijalog, predstavio je tok dijaloga između Kosova i Srbije, koji je počeo u martu 2011. godine, opisujući izazove u postizanju sporazuma. Redžepi je kao značajno u ovoj fazi istakao “da je dijalog pružio novu perspektivu koja je pokazala da su uprkos razlikama sporazumi mogući. Dodao je da “čak i u slučajevima kada se dve strane nisu mogle složiti, one se nisu povukle iz pregovora”.
Redžepi je takođe istakao da je jedan od najuspešnijih sporazuma onaj o slobodi kretanja, dodajući da je kao rezultat “put pripadnika kosovske dijaspore, koji žive u zemljama EU a posebno u Nemačkoj, ka Kosovu skraćen za najmanje 400 kilometara”. Isto tako, napomenuo je, nakon ovog sporazuma kosovski Srbi su počeli da podnose dokumenta za dobijanje kosovskih ličnih karata. Iako neki od sporazuma nisu postigli punu implementaciju, Redžepi je rekao da je “situacija danas mnogo bolja nego što je bila pre sporazuma”.
S druge strane, učesnici ovog skupa su isticali pitanja o transparentnosti i informisanju javnosti tokom procesa dijaloga i implementacije sporazuma. Većina učesnika je izjavila da su o dijalogu informacije dobijali putem medija, uz naglasak da mediji imaju važnu ulogu u angažovanju društva da više učestvuje u procesu dijaloga. Besmir Ahmeti, iz NVO Hareja iz Vučitrna, izjavio je da „postoje razlike u izveštavanju medija na Kosovu i medija u Srbiji o procesu dijaloga, što stvara konfuziju u javnom mnjenju”. Kako je rečeno, čitav proces nije bio imun na globalne trendove širenja lažnih vesti i “marketinških udica” (klikbajtovi) na društvenim mrežama, gde značajan broj ljudi, posebno mladih, ima prvi kontakt sa vestima.
Radionica je deo aktivnosti projekta “Podrška promociji dijaloga između Beograda i Prištine, pod okriljem EU”, koji finansiraju Evropska unija i ministarstvo spoljnih poslova Norveške.
Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija je osnovana 2018. godine kao instrument za izazivanje narativa na nivou društva i pomoć kreatorima politika da sporazume učine transparentnijim. Konzorcijum čini osam nevladinih organizacija: Grupa za istraživanje balkanske politike (BPRG), Razvojni institut za demokratiju (D4D), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i NVO AKTIV sa Kosova, i Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) iz Srbije.
Ovaj sadržaj je objavljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost “Grupe za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija” i ni na koji način ne predstavlja stavove Evropske unije.